Poštovani građani,
Borimo se za decentralizaciju, pa tako i u okviru Pokreta Moja Srbija, zbog različitosti,  svaki grad i opština imaju svoj program razvoja, uz poštovanje osnovnih načela MS.
Takođe, nastojaćemo da omogućimo građanima da nam pomognu da na što bolji način upoznamo, definišemo i rešimo probleme u društvu, odnosno da zajednički kreiramo program koji će se zalagati za sve građane Srbije.
 Molimo Vas da svaki Vaš predlog, problem i sugestiju pošaljete na našu mail adresu Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Program političkog pokreta Moja Srbija (MS), usvojen 14. oktobra 2007. godine na Prvoj skupštini MS u Beogradu. S obzirom da su sve političke partije formirane na takav način da postoje organi koji su prema partijskoj hijerarhiji iznad nekih druguh, u MS je jedini i najviši organ skupština i na njoj se odlučuje o svim važnim pitanjima demokratskom većinom.
MS kao svoj vrhovni politički cilj ističe građansku parlamentarnu državu srpskog naroda i svih narodnosti na čitavoj teritoriji Srbije i organizovana je prema najvišim standardima savremene evropske demokratije. Lični prosperitet je usko povezan sa prosperitetom zajednice, baš kao što i zajednica može opstajati u blagostanju samo ako je ono skup pojedinacnih blagostanja njenih članova. Kako je evropska demokratija utemeljena na slobodnoj ljudskoj ličnosti, individualna sloboda je ključna vrednost za koju se zalaže MS. Samo društvo sastavljeno od slobodnih i nezavisnih ličnosti jeste istinski slobodno društvo. Sloboda pre svega znači - odgovornost i samodisciplinu. U svom delovanju MS će se zalagati za reafirmaciju lične odgovornosti, i insistiraće na samodisciplini bez kojih spoljašnji zakoni i ograničenja brzo postaju prazne forme.
Na ekonomskom planu MS stavlja naglasak na socijalnu pravde i brigu za stare i nemoćne, ideju koju su liberalne doktrine ranog kapitalizma zapostavile i omogućile da duh zajedništva, uzajamnosti i solidarnosti bude zloupotrebljen od strane bivših režima komunističkog i socijalističkog. Privatna svojina, kao najefikasniji oblik vlasništva, preferira se svugde osim u strateškim oblastima značajnim za državu.
U sferi pravosuđa MS će se zalagati za konstituisanje staleža sudija koji u svom radu neće odgovarati nikome, osim Vrhovnom sudu, a u tom staležu, isto kao u policiji i vojsci, neće moći da budu članovi ni jedne političke partije. MS zastupa ideju da je preduslov stabilne države jaka i disciplinovana vojska, a da bi takva vojska bila ustanovljena neophodna je potpuna i prava depolitizacija. Vojska koja je iznad i izvan politike je garant državne stabilnosti, jer vojska koja se instrumentalizuje neizbežno vodi u destabilizaciju države. Kao strateški prioritet MS ističe potrebu za uklapanjem u savremene tehnološke tokove, opremanje i obučavanje za rad u novostvorenom tehnološkom okruženju. U poslednje dve decenije došlo je do informatičke i tehnološke revolucije koja je radikalno promenila uslove rada.
MS se zalaže za potpunu slobodu štampe i javne reči. Na kulturnom planu, prioritetan zadatak je promena kulturnog modela i afirmacija tradicionalnog sistema vrednosti u kome će poštenje, istinoljubivost, marljivost i ostale vrline izopačene u dosadašnjim režimima biti visoko rangirane i podsticane.

*NACIONALNA POLITIKA*

Ni u ovom veku nije rešeno srpsko nacionalno pitanje. Srpski narod je rasut na Balkanu, a nije adekvatno organizovan ni u prekomorskoj dijaspori. Matična država je izopštena od sveta i nema do kraja međunarodno priznate granice. Etničke i državne teritorije na kojima živi srpski narod se ne poklapaju, a nacionalizam, kao najstrašnija posledica razornog delovanja dosadašnjih režima, izazvao je jasnu međuetničku netrpeljivost, pre svega na teritoriji bivše Jugoslavije.
Sve uređene države sveta pozivaju na toleranciji između nacionalnog i građanskog, tako da ni srpski narod nema razloga da se drugačije ponaša, a recipročno u odnosu na standarde koje prihvata u svojoj državi, Srbija će od svih drugih država tražiti primenu istih standarda za Srbe koji žive na tim teritorijama. Njima će se garantovati pravo na upotrebu jezika, na upotrebu ćiriličnog pisma, na obrazovanju na srpskom jeziku, na sudski postupak na srpskom jeziku, pravo na osnivanje privrednih, kulturnih i sportskih institucija i organizacija koje održavaju njihove manjinske interese u odnosnim državama.
 Versko učenje srpske Pravoslavne crkve, srpska država mora da štiti i obezbedi na čitavoj svojoj teritoriji, kao i u dijaspori. Veronauka u školama je izborni predmet i država obezbeđuje uslove za njeno izvođenje. Ostale velike monoteističke religije koje ispovedaju nacionalne manjine u Srbiji imaju isti status. To je jedini način da se nacionalno vaspitanje, kao osnova opšteg procesa obrazovanja, obezbedi kao temelj građanskog društva, s tim da se ono mora jasno odvojiti od dogmatske i ideološke indoktrinacije.

*SPOLJNA POLITIKA *

Spoljnu politiku vodi Ministarstvo inostranih poslova pod kontrolom i prema uputstvima Državne skupštine. MS  insistira na racionalnoj i efikasnoj službi spoljnih poslova koja mora da vodi izuzetno aktivnu spoljnu politiku kako bi se obezbedio povratak zemlje u medunarodnu zajednicu, ali i zaštita osetljivog strateškog i geopolitičkog položaja Srbije.

*EKONOMSKA POLITIKA *

MS smatra da državna ekonomska politika od sada pa ubuduće jednostavno mora da se  vodi fleksibilno i postepeno. Model kojem težimo je evropski, sa racionalnim modifikacijama koje odgovaraju našim unutrašnjim uslovima i spoljnom okruženju.
Kako se danas ekonomija ne može odvojiti od politike, MS je mišljenja da se u ekonomiji mora ponašati prema političkim principima: jasno, otvoreno i na dugi rok.
Prvi postulat naše ekonomske i privredne politike jeste stabilna monetarna politika. To je politika realnog kursa dinara, koja je u isključivoj nadležnosti centralne banke. Mreža poslovnih banaka stvara se iz različitih izvora kapitala, ali svaka komercijalna banka radi isključivo prema tržišnim zakonima. Platni promet ne kontroliše država, već se on poverava komercijlnim bankama. Centralna banka poseduje sva ovlašćenja vrhovne monetarne vlasti, kao i prava i dužnosti koje odatle proističu, a prioritetni zadatak inostrane monetarne politike je članstvo i učešće u radu kako MMF-a, tako i Svetskoj banci za obnovu i razvoj.
Drugi zadatak MS je stabilna fiskalna politika, koja treba da omogući što jednostavniji i efikasniji fiskalni sistem. To podrazumeva relativno mali broj poreskih oblika, a osnova tog sistema jeste porez na dodatnu vrednost. Broj poreskih obveznika se povećava, ali se zato smanjuje poreski teret. Takse i doprinose trebalo bi svesti na najmanju moguću meru. Jer fiskalna politika ne sme da postoji da bi obezbedila novac za preživljavanje bilo koje vlasti, već da bi izvršavala svoju socijalnu (pomoć ugroženima) i ekonomsku (pomaganje privrednog uspona) funkciju.
Treći, krucijalni, postupak uspešne ekonomske i privredne politike MS jeste neprikosnovenost privatne svojine. Ona se, kao osnovni i jedini, svojinski oblik apsolutno štiti ustavom. Svi ostali oblici svojine se izvode iz privatne i štite se nižim aktima od ustava. Jer, jedino privatna svojina garantuje preduzetništvo, inicijativu i brigu o državi.
Pretpostavka za ostvarivanje ovih načela je konsenzus oko programa tranzicije. I uopšte, MS se zalaže za efikasnu tranziciju, u kojoj bi trećina raspoloživih sredstava ostala na raspolaganju za sanaciju socijalnih problema. MS ovaj način vidi kao jedini put povratka na međunarodno ekonomsko tržište, koje uključuje slobodnu razmenu roba i priliv kapitala.
Sledeći svoje osnovne programske principe MS će svoj detaljan ekonomski program staviti na uvid u javnosti neposredno pre raspisivanja prvih demokratskih izbora u Srbiji.


*SOCIJALNA POLITIKA *

MS svoju zamisao o Srbiji kao demokratskoj i građanskoj državi zasniva na shvatanju države kao socijalno-tržišne organizacije. Zato se gradanima mora obezbediti socijalna pravda, naročito u pogledu korišćenja osnovnih društvenih usluga koje se tiču socijalne i penzijske zaštite.
Pravo na rad i sva prava koja iz njega proističu štite se ustavom. Slobodno je pravo na zaradu, na bezbedne i zdrave radne uslove i pravo na plaćeni odmor.
Garantuje se pravo na slobodan izbor radnog mesta pod jednakim uslovima; garantuje se pravo na sindikalno organizovanje i vođenje samostalne sindikalne politike. Sindikati se osnivaju prema strukovanim potrebama i ne mogu ih osnivati država ili političke stranke. Izbori finansiranja sindikata su slobodni ali podležu kontroli nadležnih državnih organa.   
Pravo na štrajk je apsolutno pravo.
Neprikosnovena je, takođe, i potpuna obustava rada, osim u poslovima od posebnog interesa za državu, gde se mora obezbediti minimum procesa rada.
Socijalna davanja po osnovu nezaposlenosti garantuju se u periodu od godine dana. Ova davanja ne mogu biti manja od egzistencijalnog minimuma, a iznose najviše polovinu prosečne zarade u prethodnoj godini. Sredstva za ovu nadoknadu se obezbeđuju iz posebnih fondova koji se formiraju od strane poslodavaca. U radu fondova učestvuju ravnopravno poslodavci i posloprimci. Rad fondova je javan, a uprava mešovita.   
O starosnim i privremenim penzijama stara se prvenstveno država.
Porodica i materinstvo su, smatra MS, osnovni temelji društva, zato se posebno i štite. Ustanove dečije zaštite mogu biti i privatne, a država je dužna da ih podstiče i pomaže različitim olakšicama.
Roditelji su ravnopravni u vaspitanju i podizanju dece.
Polovima se priznaje potpuna ravnopravnost, uz izjednačavanje statusa majki po osnovu radnog odnosa.
Posebne mere socijalne zaštite obezbeđuju se samostalnim poljoprivrednim proizvođacima, koje bi trebalo da obezbede njihov izjednačen status sa ostalim kategorijama stanovništva.
Izbegla i prognana lica uživaju posebnu zaštitu i garantuje im se odsustvo svake diskriminacije.

*ZDRAVSTVENA ZAŠTITA *

MS se zalaže za potpunu zdravstvenu zaštitu svih građana.
Zdravstvene ustanove mogu osnivati država i pojedinci. Socijalno ugroženim kategorijama stanovništva zdravstvenu zaštitu obezbeđuje država. Apsolutni prioritet u zdravstvenoj zaštiti srpske države uživaju mere za povećanje nataliteta, koje finansira država iz specijalnih fondova. Lekarski poziv je neprikosnoven i priznat u društvu. Zakonom o lekarskim udruženjima utvrdila bi se osnovna načela lekarskog kodeksa, za čiju povredu bi mogla da usledi i mera zabrane bavljenja lekarskim pozivom.
Proizvodnja i promet lekova se uređuje Zakonom i strogo kontrolišu. MS se zalaže za apsolutnu zabranu svih postupaka koji mogu dovesti do neprirodnih manipulacija sa ljudskom rasom.  

*LJUDSKA PRAVA *  

MS smatra da su ljudsko dostojanstvo i ljudska prava nedeljivi. Lična prava su neotuđivo svojstvo svakog pojedinca i neizostavni deo njegovog učešća u državnoj zajednici.
Korpus ličnih prava odreduje se iskljucivo Ustavom, i spada u nadležnost ustavnog suda. Atak na lična prava bilo koje vlaste se smatra najtežom povredom slobode ličnosti i najstrože se kažnjava, prema krvičnom zakonu.   
Svi su građani pred zakonom jednaki. Pol, rasa, veroispovest, nacionalna, politička i bilo koja druga opredeljljnost i uverenje nikada ne smeju da predstavljaju smetnju za ostvarenje ličnih prava.
Osnovna ljudska prava su: pravo na život, pravo na slobodu, pravo na ličnu slobodu, pravo na mišljenje i iznošenje mišljenja, pravo na porodicu, pravo na slobodu kretanja i pravo na srpsko državljanstvo.
Zaštita ovih prava najpreči je zadatak srpske države i garantuje se svim gradanima Srbije.
Državljani Srbije, uslovima određenim unutrašnjim i međunarodnim pravom, mogu sticati i državljanstvo drugih država.
Izbegli i prognani Srbi uživaju punu zaštitu matične države, i priznaju im se sva prava i dužnosti matičnih državljana.

*ODNOS GRAĐANINA I DRŽAVE *

MS insistira na striktnoj podeli vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. S obzirom da je Skupština najviši izraz državnog suvereniteta, ona garantuje i kontroliše sprovođenje propisa kojima se ureduje državni život.
Vlada je odgovorna skupštini.
Predsednik Republike, predstavlja državu u Srbiji ili u inostranstvu.
Građanin je osnova Srpskog državnog uređenja. Sva njegova prava štite se apsolutno, a on svoje dužnosti izvršava takođe po principu striktne podele vlasti. Niko se ne može smatrati krivim dok mu se krivica ne dokaže u pravosnažno okončanom sudskom postupku. Osim ako nije zatečen u vršenju krivičnog dela, građanin ne može biti lišen slobode.
Protiv pravnim se smatra svako lišenje slobode bez sudskog naloga.
Lica lišena slobode apsolutno se štite od svake vrste torture, duhovne ili fizičke. Svako lice pod optužbom ima, pravo na branioca, koji se obezbeđuje samostalno ili po službenoj dužnosti, a pritvor do pokretanja istrage ne može da traje duže od 24 sata, pri čemu osumnjičeni ima pravo da odmah obavesti branioca ili svoju porodicu.
Stan je nepovrediv. Ne može se ući u stan bez sudskog naloga, osim ako nije u pitanju direktno izvršavanje krivičnog dela. Pismo i sve vrste pismenih pošiljki su nepovredivi i ne mogu se otvarati bez sudskog naloga. Građanin ima pravo na nepristasan i zakonit sud. Ko povredi to pravo biće odmah uklonjen iz bilo kog oblika vlasti. Apsolutna vrednost srpske države je privatna svojina. Svaka povreda privatne svojine smatra se krivičnim delom i kažnjava zakonom.

*POLITIČKA PRAVA *

MS političkim pravima smatra: Pravo na pripadnost političkoj stranci; pravo na mirno okupljanje; pravo na miran protest; pravo na zbor i dogovor; i pravo na slobodno izražavanje mišljenja govorom, pismom ili slikom.
Sva prava mogu se vršiti javno, a ukoliko se u izvršenju ovih prava povredi sloboda drugog građanina, učinilac odgovara po Zakonu.
Pojedinci ili grupe moraju da obaveste nadležne državne organe o nameri da iskoriste neko od svojih političkih prava, a državni organi moraju da im obezbede uslove za tu aktivnost. Ko građanima uskrati vršenje političkih prava, udaljava se iz državne službe i kažnjava po Zakonu.
MS ne želi državu u kojoj postoji bilo koji vid političke policije.
Služba državne bezbednosti za svoj rad odgovorna je državnoj skupštini, a službenici te službe ne mogu biti na zakonodavnim ili službenim dužnostima.

*INFORMISANJE *

Štampa je slobodna. Protok informacija na elektronskim medijima je slobodan. Garantuje se pravo na iznošenje informacija u medijima bez obzira ko im je osnivač. Za iznošenje lažnih informacija se odgovara po Zakonu.

*ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE *

MS smatra da je Srbija biološki i ekološki ugrožena zemlja. Da bi se obezbedila budućnost srpskom potomstvu moramo da izgradimo privredu koja odgovara međunarodnim ekološkim standardima.
Takva privreda počiva na čistoj tehnologiji i bezbednoj opremi. Nabavka takve tehnologije i opreme pomaže se od strane države različitim olakšicama.
Državni organi u zaštiti čovekove okoline deluju preventivno i represivno.
Represivno delovanje podrazumeva visoke novčane i zatvorske kazne, za svaku zloupotrebu. Priznaju se sve međunarodne konvencije, koje se odnose na zaštitu čovekove okoline. Unutrašnjim zakonodavstvom se štiti svaki oblik korišćenja vode, zemlje i vazduha.
Posebni državni zadatak je štednja energije. MS se zalaže za očuvanje prirodnih energetskih resursa i protiv je izgradnje atomskih centrala na teritoriji Srbije.  
Za zaštitu životne sredine neposredno odgovara vlada a kontrolu vrši Državna skupština.

*PROSVETA, NAUKA I KULTURA *

Prema shvatanju MS, osnov srpske prosvete su predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole i univerziteti. Samo je osnovno obrazovanje apsolutno obavezno i njega u potpunosti finansira država.
Programi svih škola su ujednačeni na čitavoj državnoj teritoriji.
Nacionalne manjine imaju pravo na školovanje na svom jeziku i svom pismu.
Univerziteti su potpuno slobodni i autonomni.
Sve vrste škola i univerziteta potpuno ravnopravno mogu osnivati država ili pojedinci. Mrežu svih prosvetnih ustanova utvrđuje država svojim razvojnim planovima. U školama i na univerzitetu je zabranjen svaki vid ideološke, dogmatske ili političke indoktrinacije.
Teološkim fakultetima i verskim školama priznaje se status visokoškolskih ustanova, sa svim pravima i dužnostima koje iz toga proizlaze.
Naučno istraživačka delatnost je apsolutno slobodna, a srpska država obavezna da je pomogne u svakom pogledu.   
MS smatra da je prioritet naučnih delatnosti povratak u međunarodne forume i istraživačke projekte.
Osnivanje naučnih institucija je slobodno, a njihov osnovni cilj mora da bude kontakt sa mladim stručnim ljudima u zemlji i rasejanju.
Svaki vid kulturnog izražavanja je slobodan.
Kulturne institucije finansiraju se iz državnog budžeta ili privatnih izvora.
MS se zalaže za povratak izvorima srpske kulture, čija je osnovna karakteristika visoki stepen umetničkog ukusa.
Pretpostavke za finansiranje kulturnih dostignuća, moraju biti zasnovane na umetničkoj vrednosti, stručnosti i nacionalnom doprinosu.
MS se zalaže za obezbeđivanje najuglednijih statusa u društvu svim prosvetnim, naučnim i kulturnim poslenicima. To je tradicionalna vrednost srpskog naroda i mi je ne smemo izgubiti. Svaka vrsta ideologije u prosveti, nauci i kulturi – takođe je nepoželjna.


Zbog svega napred iznetog MS insistira na promeni osnovnih društvenih institucija i mehanizama po kojima se te institucije odnose prema građanima,  što praktično znači prelazak na novi društveni poredak, odnosno na postavljanje kvalitativnih sadržina tranzicionih reformi kojima bi bilo jasno definisano  kojim putem treba da se krećemo i gde tačno treba da stignemo kao društvo. Ovo pitanje se i u Srbiji postavilo post festum, u kontekstu slabosti reformi koje su bivše komunističke i socijalističke zemlje sprovele, navodno na račun pravne države i stabilnih institucija, čiji legitimitet ne zavisi potpuno od uspeha mera koje sprovode u smislu odnosa gubitnika i dobitnika tranzicije. Sledstveno tome na sceni je čuvena, skoro matematička jednačina, po kojoj je legitimitet vlasti obrnuto proporcionalan njenoj efikasnosti. Tom postavkom želi da se objasni zarazna nestabilnost tranzicionih vlada, a takvo slično tumačenje srpskih parlamentarnih izbora iz januara 2007. smo imali prilike da čujemo od čelnika (prethodne) vladajuće koalicije kada su svoj izborni neuspeh pretvorili u uspeh, jer su oni imali tu otežavajuću okolnost da su nemilice sprovodili reforme. To praktično znači da građani, po pravilu reaguju, sa nezadovoljstvom na tranzicione promene koje su bolne i neprijatne i zato je Vlada, ni kriva ni dužna, izgubila poverenje nezahvalnih birača koji nemaju strpljenja i razumevanja za vizije političara.
Sadašnju političku elitu Srbije sačinjavaju, manje-više, stranke koje su bile opozicija Miloševiću i koje su i tada skoro stalno bile u stalnom ideološkom sukobu, koji je bio prekidan izbornim koalicijama zasnovanim na trenutnom interesu, a koje su po pravilu pucale odmah posle izbora. Nije potrebno ulaziti dalje u tu tematiku, ali se ipak mora ustanoviti da je tadašnji politički rascep evoluirao u današnju suštinsku sistemsku prepreku normalnom funkcionisanja državnih institucija.
Ukoliko građani Srbije ni posle šest godina od početka tranzicije i dalje nisu potpuno sigurno da li je trebalo da napuste političko-ekonomsko-vrednosni sistem devedesetih, a sudeći po rezultatima parlamentarnih izbora iz 2007. godine izgleda da je srpsko društvo potpuno podeljeno po tom pitanju, onda je možda vreme da kažemo da smo zalutali na putu kojim smo krenuli.
Nepotrebno je reći da tranzicija zavisi od političke volje, jer se glavna ekonomska posledica pomenutog perioda može sagledati iz poražavajuće redistribucije društvenog bogatstva praćena kompletnim urušavanjem privrednog sistema i stvaranjem novih interesnih grupa nastalih u izolacijsko-ratnoj ekonomiji koji su danas legitimisani kao najuspešniji srpski privrednici. Ova preraspodela je izvršena u nekoliko navrata gde je državni aparat bio posrednik između građana i uskog kruga poslušnika režimskih stranaka, što određenih lica što kompanija. Efekti tako kriminalno izvršene ekonomske preraspodele su posle 2001. godine maltene bojažljivo pokušani da budu sanirani jednokratnim merama poput poreza na ekstraprofit, ali su oni pretrpeli neuspeh usled toga što su izostale druge mere političke tranzicije: reforma sektora bezbednosti, reforma sudstva i tužilaštva, restitucija i denacionalizacija, procesuiranje ratnih zločina i organizovanog kriminala itd.
Svi pokušaji da se izvrši osposobljavanje ključnih državnih institucija preko lustracije i krivičnim procesuiranjem su bili nazivani političkim progonima zasnovanim na motivima osvete i nekog revolucionarnog ćefa. Čak i da ima istine u tome, na njima se moralo istrajati jer cilj u ovom slučaju nije nikakva poetska pravda već dobijanje novih, čistih institucija sa kojom će Srbija imati bar nekakve šanse da sprovede dogovorenu politiku.
Sa takvom ekonomskom strukturom ušlo se u ključnu fazu tranzicije - privatizaciju, dok su se u oblastima restruktuiranja javnih preduzeća, liberalizacije spoljne trgovine, zaštite konkurencije, a naročito reforme tržišta hartija od vrednosti, učinili ako ne nikakvi onda samo jako mali pomaci. U privatizaciji najbolje prolaze oni koji imaju startne pozicije i to nije nikakva novost bez obzira da li je to najbolji parametar za novo utvrđivanje svojinskih odnosa u društvu. Međutim, ako se ona sprovede bez kontrole dolazi do monopolizacije tržišta i njegovog zatvaranja za direktne strane investicije, ne računajući pojačanu mogućnost političkog uticaja onih krugova koji u takvoj privatizaciji najbolje prođu.
U Srbiji je primenjen model selektivne tranzicije, kao i u mnogim drugim zemljama centralne i istočne Evrope, koga karakteriše veliki politički uticaj ukupnih pobednika tranzicije i gde se insistira na promeni svojinskih odnosa, ali bez socijalnih korektivnih mehanizama i značajnijih investicionih priliva, ne može doći do preraspodele koji bi zadovoljili kriterijume „pravične" raspodele. Pravična raspodela u ovom smislu znači samo ona ekonomski najopravdanija i najefikasnija raspodela, bez upućivanja na bilo kakvu mogućnost subjektivne, revolucionarne pravde. To jednostavno znači da država treba da se postara da nova alokacija resursa ne sme završiti u jednom ograničenom i povezanom krugu jer je time učinila ekonomsko samoubistvo, već da se postara da to tako bude urađeno da prostor za ulazak stranog kapitala na sektorska tržišta bude omogućen, da zaštiti mala i srednja preduzeća i da maksimalno smanji birokratske pritiske na privredu. Razlika između Srbije i drugih bivših tranzicionih zemalja je ta da su te zemlje imale veoma izdašnu finansijsku pomoć EU, a samim tim i neophodnu dozu sigurnosti za privlačenje direktnih stranih investicija. Samim tim imali su eksternu političku i ekonomsku kontrolu procesa reformi i integracija, što je odigralo ključnu korektivnu ulogu makar ona bila i privremenog karaktera
Možda ključno pitanje koje treba postaviti je to da li oni koji su imali najbolje startne pozicije 2001. godine, mogu imati drugačije interese od onih na kojim bi država morala da insistira tokom tranzicije. Odgovor je nedvosmisleno da, jer neki elementi tranzicije poput liberalizacije spoljne trgovine, veći priliv stranih direktnih investicija i kontrola monopolizacije preko privatizacije predstavljaju udar na postojeće ekonomske interese. Zbog toga je skoro neverovatno da je država Srbija odlučila da „ozbiljno prione" donošenju nacionalne strategije privrednog razvoja tek pošto je takva inicijativa pokrenuta od strane udruženja „najuspešnijih domaćih privrednika", i kada je praktično takav dokument već bio praktično napisan.
Ukratko, najveću opasnost za legitimitet tranzicije ne predstavljaju tzv. kratkoročni gubitnici - „široke radničke mase" u štrajkovima, otpuštene birokrate, osiromašeni penzioneri i armije nezaposlenih. Umesto toga, najveću pretnju po uspeh tranzicije predstavljaju kolekcionari privatizovanih preduzeća, monopolisti koji maksimiziraju svoj profit preko liberalizacije cena, investicioni fondovi sa kapitalom sumnjivog porekla koji su se formirali na novom tržištu hartija od vrednosti, kontroverzni biznismeni koji svoj finansijski uticaj koriste za korupciju pravosuđa i drugih organa za svoje interese ili lokalni vlastodršci koji nametanjem raznih nameta investitorima pokušavaju da nadomeste nedostatak sredstava uskraćen od centralne vlasti.
Postoje samo dva moguća razloga zbog čega bi jedna država posmatrala navedene pojave skrštenih ruku, ako isključimo nezainteresovanost. Ili postoji nedostatak kapaciteta za nadzor nad sprovođenjem zakona ili postoje političke prepreke uzrokovane simbiozom interesa političara i gorepomenutih tranzicionih pobednika. Ta simbioza interesa ima svoje ime - korupcija. To je u stvari samo naziv za jednu vrstu tržišta sa nedozvoljenim načinom plaćanja. Međutim, takvo tržište kao i svako drugo, ima svoju ponudu i potražnju, a u tranziciji ponuda je ogromna.
Korupcija je početak i kraj većine reformskih priča kako u Srbiji, tako i drugim lošim tranzicionim primerima, jer će se ona uvek pojaviti u odsustvu jakih državnih mehanizama. Korupcija se prvo rađa na aktivnoj strani, tj. na onoj koja nudi protivpravnu korist, pa tek onda na pasivnoj strani nekoga ko predstavlja državu. Motivacija aktivne korumpiranosti ne mora uvek biti sistemske prirode, već obične kriminalne, ali ako ne postoji poverenje u državu i njene mehanizme, onda korupcija postaje način funkcionisanja društva. U Srbiji je u zadnje vreme isplivalo niz tzv. mafija: drumska, carinska, prosvetna, zdravstveno-grobarska, građevinska, sportska itd, a pokazalo se da sve one na direktan ili indirektan način povezane sa važnim državnim institucijama. Da li možda treba da kažemo da je to sasvim normalna pojava inherentna tranziciji jer se, eto zaboga, nešto tako dešavalo i u drugim zemljama, pa je to onda čak i siguran znak da smo na dobrom putu ka Evropskoj uniji?
Nereformisane institucije, navikle na kulturu podmićivanja tokom komunizma i Miloševićeve vladavine, nisu u stanju i ne žele da odbiju servisiranje interesa „tranzicionih pobednika" čime se zatvara krug degradiranja institucija i mogućnost sveobuhvatne tranzicije je svedena na minimum.
Ekonomske reforme koje se preduzmu se uglavnom ne mogu vratiti unazad, tako da eventualno socijalno nezadovoljstvo ne može biti razlog za njihovo nepreduzimanje, a još manje za neuspeh, jer se takva reakcija uvek javlja post festum. Socijalno nezadovoljstvo, koje je u slučaju pravilno izvedene reforme uvek kratkoročno, može biti razlog samo gubitka vlasti određene političke elite.
Tu dolazimo do možda najvažnijeg zaključka - ukoliko vladajuća elita ima za cilj reforme a ne samo zadržavanje vlasti, tranzicija ima šanse za uspeh, a ako vlast strepi od svojih sopstvenih reformskih poteza zbog birača onda neizostavno upada u interesne šeme „tranzicionih pobednika", degradira institucije i dovodi u pitanje svrsishodnost celokupne tranzicije u očima građana. Tada je u stvari država najveći tranzicioni gubitnik, a građani će imati samo iluziju mogućnosti uticaja na raspodelu vlasti preko izbora. Institucije još dugo onda neće biti kuća vlasti, a iluziju će zameniti indiferentnost.
Osim navedenih, građanskih i demokratskih, ovo su bili jasni razlozi koji su nedvosmisleno ukazali na potrebu formitanja jedne moderne partije koja bi pre svega vodila računa o pojedincu – građaninu, a samim tim o svim narodima i narodnostima.
MS je za decentralizaciju vlasti u Srbiji, za savremenu evropsku samoupravu opština, gradova i regiona. Što manje vlasti na vrhu države i što više moći u temelju države. Saglasno ovom opredeljenju, MS je i za najširu ekonomsku autonomiju Pokrajina Vojvodine i Kosova i Metohije (KiM), obogaćenu i dodatnim specifičnostima, radi pune zaštite nacionalnih, verskih i kulturnih prava manjinskih etničkih zajednica u njima, ali pod uslovom da ne budu dovedeni u sumnju ili opasnost državno jedinstvo Srbije i prava srpske većine u Vojvodini, odnosno manjine na KiM. Realnost sveta i vremena u kome živimo nalaže nam da očuvanje KiM ne vezujemo za dan odlaska NATO trupa i ostalih međunarodnih snaga iz Pokrajine, nego za povratak naše Vojske i našeg naroda. MS je zbog ovog nacionalnog interesa za pristupanje naše države "Partnerstvu za mir", što predstavlja ulaznicu i u NATO savez. Ovo nameće i činjenica da su sve države iz našeg okruženja ili u "Partnerstvu za mir" ili u NATO paktu. Na ovaj način će, strane trupe na KiM postati savezničke i njima će se pridružiti i jedinice naše vojske, sa kojima će se vratiti i prognani nealbanci. Ovaj put ničim ne ugrožava našu svestranu saradnju sa svim ostalim državama izvan NATO alijanse, pa ni sa Rusijom, koja je takođe u "Partnerstvu za mir".
Raskid sa poluvekovnom ideologijom i neproduktivnim ekonomskim sistemom socijalizma mora biti korenit i odlučan, uz najširu saradnju i podršku razvijenih demokratskih država i međunarodnih institucija i fondova, ali tako da tranzicija i privatizacija ne dovedu državu u položaj tehnološke i sirovinske kolonije i da niko svoje bogaćenje i materijalnu sreću ne utemelji na bedi i nesreći naših porodica i građana.
Nije dovoljno samo obaviti usaglašavanje domaćeg pravnog, svojinskog, poreskog, monetarnog i socijalnog sistema sa zakonima Evropske unije. Nužno je, istovremeno, uz parlamentarnu i drugu javnu kontrolu, onemogućiti nedomaćinsku rasprodaju privrednih i državnih dobara i resursa, spregu kriminala i vlasti, kao i obezbediti socijalnu sigurnost za sve građane. Za MS, uzorno su uređene one države u kojima se ničim ne sprečava prirodna želja ljudi za preduzetništvom i bogaćenjem, uz korektivnu i beskompromisnu socijalnu politiku preraspodele bogatsva u korist svih.
Poljoprivreda je, za MS, strateška grana državne ekonomije. Dugoročni i beskamatni krediti seljacima, ulaganje države u izgradnju svega što vodi smanjivanju i ukidanju razlika u kvalitetu života u gradovima i na selu, prvorazredne su obaveze, jer mora već jednom da se zaustavi odumiranje srpskog sela i "bela kuga" nacije. Povoljnim zajmovima i poreskim olakšicama podsticati privatnu preduzimljivost u svim oblastima proizvodnje, trgovine i usluga, sa ciljem konkurentskog uključivanja u ekonomski sistem Evropske unije.
Sve reforme i sva ulaganja moraju biti u funkciji privrednog napretka države, stalnog rasta zaposlenosti i standarda građana, socijalne sigurnosti ljudi, punog zamaha školstva, kulture i nauke. Ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi ne sme se pravdati nikakvim profitom ili državnim razlogom.
MS je za aktivnu spoljnu politiku naše države i za uključivanje u sve međunarodne organizacije i paktove koji budu prepoznati kao državni, nacionalni i civilizacijski interes. U skladu sa ovim opredeljenjem, za svestranu smo saradnju sa SAD, Evropskom unijom, Rusijom, Japanom, Kinom, kao i sa svim ostalim državama, a posebno sa našim susedima.
Nacionalnim, državnim ili ma kojim razlozima nikada se ne može pravdati nepoštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti UN ili drugih međunarodnih ustanova, sudova i konvencija.
Za svoje programske ciljeve MS će se boriti demokratskim delovanjem. Mi smo za demokratsku, višestranačku, ekonomski i duhovno snažnu državu, u kojoj će biti maksimalno poštovano svačije nacionalno, religijsko, regionalno, jezičko i sva druga građanska prava, kao i ljudsko dostojanstvo. Posvećeni smo slobodi i sigurnosti čoveka i porodice, moralnim vrednostima i vrlinama.